Sednica Odbora za informisanje NSSNM o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima
U sredu 20. marta u Novom Sadu zasedao je Odbor za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u sastavu: Milina Florianova (predsednica), Katarina Melegova Melihova, Samuel Žjak, Oto Filip, Ana Halupova, Vladimira Dorčova Valtnerova i Vladimir Lenhart (koordinator Odbora za informisanje).
Neki od članova Odbora su učestvovali u javnoj raspravi o radnoj verziji Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, koja se odžala u Novom Sadu u Velikoj Sali Skupštine AP Vojvodine 05. marta ove godine, pa je tako i sednica Odbora bila posvećena donošenju novog zakona o informisanju. Odbor se jednoglasno složio da ne podrži prihvatanje ovog Nacrta zakona u ovom obliku i doneo je sledeće rešenje, koje je poslao na Ministarstvo za kulturu i informisanje:
„Odbor za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine je 20. marta u Novom Sadu na svojoj redovnoj sednici raspravljao o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i jednoglasno doneo odluku o neprihvatljivosti ovog nacrta kako za medije koje u potpunosti ili delimično izveštavaju na slovačkom jeziku, tako i za slovačku nacionalnu zajednicu u Srbiji uopšte. U članu 20 Ustava republike Srbije jasno stoji da se „dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“, što najverovatnije ne bi bio slučaj ako bi došlo do prihvatanja ovog nacrta kao zakona o javnom informisanju i medijima. Pored Ustava, informisanje na nivou lokalnih samouprava određuje i Zakon o lokalnoj samoupravi, gde je između ostalog navedeno da lokalne samouprave mogu da budu i osnivači lokalnih medija, i što je još važnije lokalne samouprave imaju obavezu da informišu sve građane na maternjem jeziku u skladu sa odlukama lokalnih samouprava o upotrebi službenog jezika i pisma. Takođe i Zakon o nacionalnim savetima ide u prilog ovom stanovištu da lokalni i štampani mediji koji emituju program i na jezicima nacionalnih zajednica moraju da imaju sistemski rešeno kako finansiranje, tako i sve objektivne uslove za nesmetan rad medija. Ne treba zaboraviti i na zakone tj. međunarodne dokumente, koje je naša država usvojila – Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o očuvanju manjinskih jezika.
Dosadašnja privatizacija lokalnih medija govori u prilog tome, da lokalne medije ne treba privatizovati, jer privatizacija ne samo da je bila neuspešna već su ti mediji bili uništeni. Pozivamo se i na odluku Vlade AP Vojvodine, koja je bila inicijator izuzimanja iz privatizacije svih elektronskih medija na teritoriji Vojvodine, koji emituju program na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih zajednica. Takvu odluku, podsećamo, prihvatila je i Vlada Republike Srbije.
Kada je reč o pisanim medijima, poznato je da je Skupština AP Vojvodine prenela osnivačka prava na nacionalne savete i da je Sekretarijat za informisanje odredio kriterijume dodele i namenskog utroška sredstava namenjenih za rad pisanih medija na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini. Ukidanjem sistemskog finansiranja bi takođe bio doveden u pitanje opstanak slovačkih časopisa – nedeljnika Hlas ljudu, omladinskog lista Vzlet, kao i lista za najmlađe Zornička s obzirom na to, da bi im bilo ukinuto finansiranje redovnih troškova poslovanja.
Iz navedenih razloga Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine ne podržava prihvatanje ovog Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima.“
