Сценска жетва 2025
У својој 103. години, Сценска жетва, коју организује Национални образовни центар, најстарији је фестивал непрофесионалног позоришта у Европи. Овај догађај се редовно одржава крајем августа у Мартину. Реч је о фестивалу који је резултат рада неколико стотина, чак и хиљада позоришних група и појединаца који учествују у окружним, регионалним и националним турнејама. Сценска жетва је врхунска смотра рада домаћих група и појединаца у свим областима непрофесионалног позоришта (драмско, луткарско, музичко и покретно позориште, позориште за одрасле које игра за децу, омладинско позориште, дечје драмско стваралаштво, позориште поезије и уметничко извођење). Једна од главних активности Сценске жетве је образовање у непрофесионалном позоришту. У процес професионалног образовања укључени су и професионални драматурзи, редитељи, глумци, сценографи и позоришни стручњаци. Овај догађај, кроз пратеће догађаје (изложбе, предавања, концерте и представе на улицама, у фестивалском шатору итд.), отвара се не само публици позоришних представа, већ је и разноврстан културни догађај за становнике и посетиоце града и региона.
Последња представа на овогодишњој Сценској жетви била је предссатава ,,Завеје” аутора Владимира Хурбана Владимирова у извођењу Аматерскотг позоришта Културног центра Кисач као победник фестивала Позоришне ловорике из 2024. Кисачани су је извели у Мартинском студију Словачког камерног позоришта 30. августа 2025. ,,Завеје” је представа са веома добром композицијом, где аутор представља проблем богатства и љубави. То је веома често обрађиван мотив, али је код Хурбана достигао безвременску вредност. ,,Завеје” су изграђени на Ибзеновом модерном драмском приступу. У њима је аутор покушао да реши веома дубок и стваран проблем, његова намера је била да прикаже преувеличану љубав према земљи и имовини, окрутност као негативну карактерну особину сељака тог времена. Дела ВХВ су често посматрана површно. Међутим, ,,Завеје” су све само не површна драма и треба их посматрати на вишедимензионалан начин. У делу „Завеје“ лирско и драмско се преплићу, и захваљујући томе, дело има веома специфичан ритам и динамику.
Аматерско позориште у Кисачу има преко једног века традиције и важно место у културном животу Словака у Војводини. Његови почеци датирају из 1881. године, када је учитељ Јан Бранислав Мичатек увежбавао прво дечје позориште. Породица Мичатек је одиграла кључну улогу у обликовању позоришног живота у овом месту. Кисачки аматери су наступали на домаћим и страним сценама, укључујући и Словачко народно позориште, а 1937. године су освојили прво место на позоришном такмичењу Матице словачке у Југославији. После другог светског рата њихове представе су достигле висок уметнички ниво, доневши им признање на фестивалима. Репертоар обухвата класична и савремена словачка, чешка и српска дела. Аматерско позориште Културног центра Кисач окупља љубитеље позоришта који чувају језик, културу и идентитет Словака у Србији и стварају простор за креативност и разумевање.
Представу је режирала Светлана Гашкова, која је урадила и сценографију, а драматургију је приредила Ема Казимирова. Глумци су били: Брезовски– Бранислав Чеман, Мартин – Иван Привизер, Катуша – Светлана Гашкова, Јанко – Кристијан Крижан и Мара – Марина Дирова. Одлазак позоришне трупе на Сценску жетву подржала је Канцеларија за Словаке у иностранству.
